Град Источно Сарајево

Град Источно Сарајево је јединица локалне самоуправе у Републици Српској, БиХ. Град Источно Сарајево је дејуре главни град Републике Српске. По површини је највећи град у Републици Српској, док се по броју становника налази на петом мјесту. Једини је град у овом ентитету који обухвата више општина. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у граду Источно Сарајево је пописано 64.966 становника.[2]

Географија

Источно Сарајево се налази у централном дијелу Босне и Херцеговине, источном дијелу Републике Српске и највећи је град Сарајевско-романијске регије. Град Источно Сарајево је административни, универзитетски, економски, културни и спортски центар источног дијела Републике Српске Смештен је у композитној Сарајевској котлини која се пружа од истока према западу, у плодном Сарајевском пољу, са централним деловима града углавном смјештеним у његовој низини.

Најјужнија тачка града налази се у општини Трново, у атару насеља Козја Лука, док је најсјевернија лоцирана сјевероисточно од насеља Горњи Драпнићи у општини Соколац. Најзападнија тачка је у општини Источна Илиџа, у подножју планине Игман, а најисточнија тачка је у атару насеља Точионик у општини Соколац. Укупна површина града Источно Сарајево износи 1425.77 km². Територија града се састоји из два дијела, већег сјеверног дијела (1380.61 km²) и знатно мањег јужног дијела (свега 45,16 km²). Већи сјеверни дио се протеже у правцу сјевер–југ 12–42 km, а исток–запад 26–42 km. Мањи јужни дио у правцу сјевер–југ има димензије 5–8 km, а исток-запад 5–9.8 km. Ова два дијела града Источно Сарајево су међусобно одвојена територијом општине Трново (ФБиХ), односно Кантона Сарајево. Простор града са аспекта географске регионализације припада планинско–котлинској регији, односно, субрегијама Сарајевско-романијске регије. У геоморфолошком смислу подручје града припада унутрашњим Динаридима. Територија града граничи са укупно 13 општина. Граничне општине из Републике Српске су: Хан Пијесак, Калиновик и Рогатица. Што се тиче Федерације Босне и Херцеговине, град Источно Сарајево граничи са општинама Кантона Сарајево: Стари Град Сарајево, Нови Град Сарајево, Ново Сарајево, Центар Сарајево, Илијаш, Илиџа, Трново (ФБиХ); општином Олово у Зеничко–добојском кантону и општинама Пале-Прача и Фоча-Устиколина из Босанско-подрињског кантона.

Воде

Подручје Источног Сарајева је богато водама, изборима, потоцима и ријекама.

Ријеке

Миљацка настаје спајањем Паљанске и Мокрањске Миљацке подножју планина Романије и Јахорине. Жељезница постаје од Храсничког и Годињског потока, који извиру на планини Трескавици, а састају се код села Турови. Лукавичка ријека извире у Топлику и тече кроз: Топлик, Лукавицу, Добрињу, Неђариће, и даље кроз град Сарајево. Од изворишта до Добриње ријека се зове Лукавица или Лукавичка ријека, а од Добриње до ушћа Добриња. Тилава протиче кроз насеља Топлик и Тилава. Касиндолска ријека извире у подножју Јахорине, а улива се у Жељезницу на Илиџи. Паљанска Миљацка извире у Палама. Мокрањска Миљацка извире у Кадином Селу. Прача је лијева притока ријеке Дрине, извире на сјеверним падинама Јахорине на 1.540 м надморске висине.

Језера

У централном дијелу Источног Сарајева, на територији општине Источно Ново Сарајево, налази се језеро, мањих димензија. Језеро је у протеклих пар година у фокусу јавности Источног Сарајева. Планира се сређивање језера, прилаза језеру као и саме уже околине, како би Источно Сарајево и његови грађани добили још једно мјесто за одмор и рекреацију у самом центру града.[4] Палама. Мокрањска Миљацка извире у Кадином Селу. Прача је лијева притока ријеке Дрине, извире на сјеверним падинама Јахорине на 1.540 м надморске висине.

Планине

Град окружују олимпијске планине које досежу и 2000 метара висине: Бјелашница простире се југозападно од града. Јахорина простире се олимпијска планина смјештена источно од града. Игман простире се југозападно од града окружујући Бјелашницу и Илиџу. Трескавица представља планински масив смјештен јужно од града. Требевић простире се југоисточно од града. Романија је планина која се простире од Сокоца до Источног Сарајева на јужној страни, изнад Пала, налази се чувена Новакова пећина, чији је назив везан за хајдука Старину Новака. На западној страни, изнад Мокрог, су познате Црвене стијене. Црепољско је планина у близини Источног Сарајева на којој се налази насеље Вучија Лука.

Клима

Источно Сарајево има умерено континенталну климу, лежи између климатских зона централне Европе на северу и Медитерана на југу. Просечна годишња температура је 9,5 °C, уз јануар (-1.3 °C) који је најхладнији месец у години и јул (19.1 °C) који је најтоплији. Највиша забележена температура је 40.0 °C 19. августа 1946, док је најнижа забележена температура била -26,4 °C дана 25. јануара 1942. У просеку, Источно Сарајево има 68 летњих дана годишње (температура већа од 30.0 °C). Град одликују изразите зиме, умерено топла лета, знатна колебања температуре, те обилне падавине почетком лета. У региону су погодни климатски услови за развој зимских спортова.Историја[уреди]

Данашње подручје града Источно Сарајево је било насељено још у праисторији, на шта указује велики број праисторијских некропола (громиле) и градина на подручју Гласинца, од којих су најзначајније Мала Градина у Бјелосављевићима, Градина Пуховац, Кочев до и Талине. По Гласиначкој висоравни име је добила и једна од најзначајнијих култура бронзаног и жељезног доба на европском континенту. То је била култура једног од највећих илирских племенских савеза – Аутеријата и подељена је у три фаза (1800 – 800 године п. н. е.). Ова култура представља историјски континуитет са бутмирском неолитском културом (2400 – 2000. п. н. е.), чија се налазишта налазе у пограничном подручју Федерације БиХ и Кантона Сарајево са општином Источна Илиџа. Иако је простор данашњег града Источно Сарајево био у саставу Римске Империје, римски односно антички археолошки локалитети нису значајније заступљени. У средњем вијеку овај простор је био у саставу босанске средњовјековне државе. У касном средњем вијеку, у периоду феудалног партикуларизма, крајем 14. и почетком 15. вијека значајним дијелом овог простора Гласинац, Прача управља властелинска породица Павловић, која је господарила дијелом источне Босне и Херцеговине. Из тог периода и раније потичу стари градови и утврђења као што су Витањ, Хрељин град и Стари град изнад изворишта Паљанске Миљацке.[6]

Стари град Ходидјед изнад Миљацке био је под контролом босанског краља и један је од првих градова у Босни који су освојиле Османлије. На читавом подручју су присутне и бројне некрополе стећака из средњовјековног периода. Најпознатије некрополе су некрополе стећака у Војковићима, Крупцу и Хреши. Са падом Босне 1463. године и ово подручје доспјева под турску власт. Значајнији споменици из турског периода су били Селимија џамија у Кнежини и Јахијино турбе у Бјеласовићима.

Године 1878. Аустро – Угарска преузима управљање Босном и Херцеговином, па тако и данашњим подручјем града Источно Сарајево. Војна касарна у Подроманији (у склопу данашњег комплекса психијатријске болнице) представља градитељско насљеђе из овог периода.

Утврђења

На територији Источног Сарајева постоје три утврђења: Ходидјед — средњовјековни стари град чији се остаци налазе у селу Булози, Источни Стари Град, Стари град — средњовјековни стари град чији се остаци налазе на саставцима Паљанске Миљацке и Мокрањске Миљацке, Градина — средњовјековно утврђење које се налази у Горњим Палама и постојала је као управни центар за подручје паљанског поља, а можда и ширег подручја властелинске породице Павловића.

Религија

На територија града Источног Сарајева, највећи број становништва, је православне вјероисповијести, и припадају српској православној цркви. Поред православаца, постоји и одређен број римокатолика, као и припадника исламске вјероисповијести.

Вјерски објекти

Град Источно Сарајево има драгоцене споменике духовне културе, православне цркве и манастире, католичке и исламске богомоље.

Српска православна црква

Црква Св. Василија Острошког у Источном Сарајеву

Источна Илиџа

  • Црква Светог Василија Острошког
  • Храм Светог Петра Дабробосанског
  • Спомен црква
  • Храм Нерукотвореног образа Христовог

Источни Стари Град

  • Црква Светог Пантелејмона

Источно Ново Сарајево

  • Црква Светог Ђорђа
  • Храм Светог Варнаве Хвостанског
  • Храм Свете Ангелине Српске

Пале

  • Саборни храм на Палама
  • Црква Успење Пресвете Богородице
  • Храм Вазнесења Господњег
  • Црква Успења Пресвете Богородице
  • Црква Светог пророка Илије

Соколац

  • Црква Светог Василија Острошког
  • Црква Светог Николаја Мирликијског
  • Црква Светог Јована Крститеља
  • Црква Светих отаца првог васељенског сабора
  • Црква Светог великомученика Георгија
  • Црква Светог пророка Илије (Романијска Лазарица)
  • Црква Свете Петке, војничко гробље
  • Манастир Соколица (Равна Романија)
  • Манастир Кнежина
  • Манастир Озерковићи

Трново

  • Црква Светог великомученика Георгија
  • Црква Светог пророка Илије

Римокатоличка црква

Пале

  • Црква Светог Јосифа

Исламска заједница

Пале

  • Џамија у Подвитезу

Соколац

  • Џамија Хилмија у Каљини
  • Џамија у Новосеоцима
  • Џамија у Кошутици
  • Џамија Селимија у Кнежини
  • Џамија у Крушевцима
  • Џамија у Шашевцима
  • Џамија у Шахбеговићима

Трново

  • Џамија у Кијеву