Историјат которачке парохије

Српска Православна Црквена општина и парохија Которачка у Источном Сарајеву носи назив по истоименом селу Которац који је заједно са околним насељима и селима  чинио новосновану парохију.

Име Которац датира још из доба Константина Порфирогенита X вијек, који у својим дјелима описује постојење града Катера (Которац) на десној обали ријеке Жељезнице.  Богослужбено мјесто није постојало па су вјерници одлазили у неке од храмова у граду, гдје је и било сједиште ове парохије све до изградње храма Светог Василија Острошког у насељу Добриња у Источном Сарајеву.  Прве писане податке о парохији имамо са краја XIX вијека, када се у љетопису помиње  први парох Михаило Станић (1872- 1890). У близини Которца у Бијелом Пољу, 1939. године се изграђује црквени дом , кога послије рата одузимају комунистичке власти и национализују. Касније је тај дом због дотрајалости срушен.

У Вријеме Другог свјетског рата ова парохија трпи велика страдања.  Тадашњи парох Которачки јереј Божина Минић заједно са својим парохијанима доживљава велике тортуре од нове усташке власти и у свом извјештају детаљно описује имена и начине мученичког страдања својих парохијана. Пред крај рата партизани су му одузели сву документацију и спалили, а њега погубили.  Комунистичка власт није дозвољавала изградњу храма у овој парохији све до краја двадесетог вијека.

Дозвола за изградњу садашњег храма  добијена је тек 1990. године, заслугом тадашњег пароха Которачког Васе Рајака.  Земљиште за градњу је поклонио угледни домаћин из тог краја Вукан Шеховац, а градња је почела у октобру 1990. године.  До почетка ратних дешавања храм је био озидан и покривен бакром. За вријеме ратних дејстава храм претрпљује знатна оштећења. Прва богослужења послије рата почињу у марту 1996. године. Изградња и освећење храма је завршено 1998. године , а освештао га је Митрополит Николај 30. септембра 2001. године. Поред храма је изграђен и парохијски дом са свештеничким становима и пратећим објектима. На територији ове црквене општине подигнута је и једна мања црква Нерукотвореног Образа Христовог у кругу комплекса Источник, Кула – Источно Сарајево.

Српска Православна Црквена општина Которачка при храму Светог Василија Острошког у Источном Сарајеву,  тренутно броји четири парохије које опслужују свештеници, отац Милорад Вујић, отац Дражен Делић, отац Данило Дангубић и отац Видак Вујадиновић. У састав парохија которачких улазе насеља Которац, Добриња, Неђарићи и Лукавица.

Према љетопису као пароси Которачки помињу се сљедећи свештеници: Михаило – Мићо Станић (1872-1890), Коста Блажујевић (1890-1905), Перо Станић (1905-1915). Током ратних година (1914-1918) парохију су опслуживали свештеници из Блажуја, а помињу се: Ристо Брановић, Ристо Јокановић, Милан Лалић. Потом су пароси били: Душан Комљеновић (1919-1923), Ђорђе Грабеж (1923-1925), Јово Шкаљак (1925-1927), Јово Марјановић (1927-1932), Жарко Поповић (1932-1939), Божина Минић (1939-1941). Током Другог свјетског рата Которачку парохију су опслуживали свештеници из сусједних парохија. Послије рата за пароха је постављен Драгољуб Јанковић, који је остао на овој парохији до 1982. године, а насљеђује га свештеник Васо Рајак (1982-1992). Првих година рата у Босни и Херцеговини, парохију Которачку опслужују свештеници са Грбавице у Сарајеву. У јуну 1993. године Митрополит Николај поставља оца Милорада Вујића за првог пароха Которачког. У поратном времну парохија Которачка је подијељена и на том простору су формиране нове – самосталне парохије, године 1996.  парохије у Војковићима и Врацама, а 1998. парохија у Касиндолу. Црквена Општина Которачка је бројала двије парохије које су опслуживали свештеник Миломир Ковач (12. март 1996. – 31. децембар 2013.)  и свештеник Милорад Вујић, а године 2007. формирана је трећа парохија на коју је постављен свештеник Ранко Билинац (08. јануар 2008 – 15. мај 2015), кога је наслиједио свештеник Борислав Ливопољац.  Кратко вријеме Которачке парохије су опслуживали свештеници Марко Билинац, Јадран Даниловић и Миливоје Старовлах.