„У Светој Евхаристији верујући постају Тело Христово“ – о. Георгије Флоровски

У светој Евхаристији верујући постају Тело Христово. И зато je Евхаристија Тајна Цркве, “Тајна сабрања”, “Тајна општења” (заједничења).
Евхаристијско општење није само духовно или морално јединство, не само јединство доживљаја, воље и осећања. To je реално и онтолошко јединство, остварење (осуштаствљење) једног органског живота у Христу. Сам образ (лик, икона) Тела указује на непрекидност живота. У верујућима се, по сили и мери њиховог сједињења са Христом, открива јединствен богочовечански живот у општењу Тајни, у јединству животворнога Духа. Древни Оци нису се колебали да говоре о “природном” и “физичком” општењу; реалистички су објаснили јеванђелску икону Лозе виноградне. “Сателеснима и једнокрвнима Христу” назива причаснике евхаристијске Чаше Св. Кирило Јерусалимски.

“У јединственом своме Телу”, говори Св. Кирило Јерусалимски, “посредством тајанственог благослова Христос веpyjyћe чини Својим сателесницима и сателесницима једних другима, “да бисмо и ми сами улазили и мешали се у јединство са Богом и међу собом, мада се сваки од нас од другог душом и телом одваја у посебну личност”… “Ради тога се Он помешао са нама и Своје Тело растворио у нама”, говори Златоусти, “да бисмо саставили нешто јединствено, као што je тело, које се сједињује с главом. И то je знак најсилније љубави. Ja сам усхтео бити ваш брат. Ради вас сам узео удео у телу и крви. И то тело и крв, којим сам постао сакрвним са вама, ja вам опет дајем”. У Евхаристији се руши (скида се, укида се) људска непробојност и искључивост. Верујући постају “удови” у Христу и кроз то – удови једни другима. Рађа се ново, католичанско човечанство – род хришћански… “Све је – један Христос, као једно тело из многих удова”, говори преп. Симеон. Евхаристија je католичанска (саборна) тајна, тајна мира и љубави, и зато – тајна јединства.

Mysterium pacis et unitatis nostrae, по изразу Блаженог Августина. To je Вечера љубави. Kao што je доиста Вечера љубави била Тајна Вечера, када je Господ открио и показао ученицима “најпревасходнији пут” љубави савршено – по лику Његове љубави: “Kao што ja вас љубих, да и ви љубите једни друге” (Јн. 13,34). И више од тога – по лику Тројичне љубави: “Kao што Отац љуби Мене, и Ja љубим вас; останите у љубави Mojoj” (Јн. 15, 19). Заповест љубави Господ узводи према тајни Тројичног јединства – јер та тајна јесте љубав: “И то je име Богу угодније од сваког другог имена”, примећује Св. Григорије Богослов. Закључујући Своју опроштајну беседу Првосвештеничком молитвом Спаситељ се моли за сједињење и јединство верујућих у Њега: “Да сви једно буду, као Ти, Оче, што Си у Мени и Ja у Теби, да и они у Нама једно буду… Ja у њима и Ти у Мени, да буду усавршени у једно” (Јн 17, 21-23). За нас, раздељене и одвојене, то сједињење по лику Тројице, једносуштне и нераздељиве, могуће je само у Христу, у Његовој љубави, у јединству Његовог Тела, у заједници Његове Чаше. У јединству католичанске (саборне) Цркве тајанствено се одражава Тројична јединосуштност, и по лику Тројичне јединосуштности и кружења Божанственог живота у мноштву верујућих бића једна душа и једно срце (уп. Дела aп. 4, 32). To своје јединство и саборност Црква препознаје и остварује (осуштаствљује, оприсутњује) пре свега у евхаристијском тајнодејству.

Може се рећи да Црква и јесте икона Пресвете Тројице, лик у твари – зато je и откривење Тројичности повезано са оснивањем Цркве. И евхаристијско заједничење (општење) јесте испуњење и врхунац црквенога јединства.

Г. Флоровски