Линкови
Новости
Свјештање спомен храмаПримопредаја у парохији которачкојЕПИСКОП АНДРЕЈ БОГОСЛУЖИО У ХРАМУ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГУниверзитет у Источном Сарајеву прославио славуДАН УСПОМЕНЕ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУФрескописањеПодјељено 25 пакета пред ВаскрсИсповјест и причешће свештенослужитеља сарајевског намјесништваНЕДЈЕЉА ПРАВОСЛАВЉАНово радно вријемеСвештенство митрополије дабробосанске, кроз сву голготску историју Српске Цркве, представља христолику парадигму небоземних пастира српског рода. Да је то тако доказ су канонизовани свештеномученици дабробосански пострадали у периоду од 1941 – 1945. године. Један од таквих, из реда канонизованих свештеномученика митрополије, јесте свештеномученик Божина Минић. Свети угодник и страдалац Божина рођен је 25. децембра 1901. године у Колашину, од родитеља Јакше и Јагоде Минић. Отац му је био барјактар народне српске војске. После завршена четири разреда гимназије, завршава и богословске науке у српској православној богословији у Сарајеву 20. јуна 1926. године. Оцјене из свједочанства о Божини говоре да је био добар ђак изванредног владања. Вјенчао се Анком Јовановић из Сарајева у храму Св. Ап. Петра и Павла у Бијелом Пољу 15. септембра 1925. Чудесан је пут слуге Божијег Божине. Остала је сачувана мало позната чињеница из његовог живота и најранијег страдања, да је интерниран од Аустроугарских власти. Наиме, 25. маја 1916. године као дијете бива ухваћен и из Колашина одведен у Мађарску, у лагер звани Балдагосан у Неџидеру. Ту овај свети страдалац као младић проводи сужањство до 15. августа 1918. године, када је побјегао из лагера и чудом Божијим стигао својој кући у Колашин.
У новоформираној Краљевини СХС ступа на одслужење војног рока, при Зетској болничарској чети. Убрзо је после школовања и војног рока свој свештенички призив дочекао у свези клира епархије рашко – призренске. Године 1926. 6/19. децембра у чин ђакона рукополаже га Преосвећени епископ пећки Јеротеј, у храму ставропигијалне Лавре Пећке Патријаршије. У чин презвитера на Ђурђевдан 1927. године у храму Св. Великомученика Георгија исти епископ га рукополаже у Беранама. Јереј Божина Минић потом је постављен за сталног пароха упражњење дечанске парохије. После епископа Јеротеја управу епархијом рашко – призренском преузима епископ Серафим. Божидар (како су га неки звали и познавали) из дечанског краја добивши отпуст из клира епархије пећке, примљен је свесрдно и очински од стране Његовог Високопреосвештенства Св. митрополита дабробосанског Петра (Зимоњића) актом 10. априла 1928. године. У то вријеме главна судска и извршна власт (епархијâ) митрополије била је Епархијски црквени суд на челу са митрополитом. Ова духовна власт, по одлуци митрополита Петра, поставља јереја Божину за администратора упражњене и надалеко познате парохије у Доњем Вуковску, срез бугојански. Парох благајски Марко Поповић предао му је парохију коју је до његовог доласка опслуживао.
Овде отпочиње период служења свештеномученика Божине у митрополији дабробосанској. По устаљеној пракси пред комисијом полагао је испит за сталног пароха прописан чланом 157 – 161 тадашњег Устава Српске Православне Цркве, који полаже са добрим успјехом. Положивши испит за сталног пароха подноси молбу за проглашење, коју митрополит Петар услишује и поставља га за сталног пароха доњевуковског (Купрес) 4. новембра 1936. године. У писму о постављењу Св. Митрополит Петар гаји наде да ће са „ревношћу и марљивошћу хтјети и умјети достојно високом позиву своме вршити све дужности у корист свете наше Православне Цркве“. Из искуства каснијих догађаја ове ријечи Св. Петра добијају посебну снагу и значај. За његово предано служење Цркви и роду, Његово Краљевско Височанство краљ Александар I одликовао га је орденом Светог Саве V степена, 31. маја 1930. године у Београду. Предлог за одликовање, као и уручење ордена, извршио је по краљевој наредби председник министарског савјета и министар унутрашњих послова, почасни ађутант и дивизијски генерал Петар Живковић. Паралелно је вршио службу вјероучитеља у вуковској и равањској парохији, гдје је од намјесништва травничког оцијењен као добар – 1937. године, а наредне 1938. као врло добар. Са супругом Анком у Доњем Вуковску добио је троје дјеце, која су се по домовном протоколу и изводима звала: Милан (рођен 17. новембар 1938.), Јакша (рођен 5. фебруара 1935.) и Ангелина (рођена 1. јула 1931.). Није познат тачан датум његовог преласка на службу у сарајевско поље, на которачку парохију (данашња Источна Илиџа) гдје је било сједиште ове тада безхрамовне парохије. Записивао је детаљно у својим извјештајима страдање парохијана ових парохија од стране усташких крвника. Одољевши усташком терору и геноциду, на крају рата су комунистички злотвори спалили његова свједочења, а Божину попут неких других свештеника, стријељали 1945. године. Мјесто страдања и почивања часних земних остатака свештеномученика Божине Минића нису познати. У смислу очувања светог спомена свештеномученика дабробосанских, својим најновијим Расписом свом свештенству, монаштву и вјерном народу митрополије дабробосанске, Високопреосвећени Митрополит дабробосански Хризостом донио је одлуку о оснивању Све – епархијског сабора. Сабор ће се почевши од ове сваке године одржавати у прву суботу по Петровдану. Тиме ћемо саборно и молитвено прослављати у лику сабора и угодника Божијих и Божину Минића, пароха которачког.
ЂАКОН БОЖИДАР М. ВАСИЉЕВИЋ
извор: "Православље"
Линкови
Новости
Свјештање спомен храмаПримопредаја у парохији которачкојЕПИСКОП АНДРЕЈ БОГОСЛУЖИО У ХРАМУ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГУниверзитет у Источном Сарајеву прославио славуДАН УСПОМЕНЕ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУФрескописањеПодјељено 25 пакета пред ВаскрсИсповјест и причешће свештенослужитеља сарајевског намјесништваНЕДЈЕЉА ПРАВОСЛАВЉАНово радно вријеме