Овогодишњи (2022) дана успомене свете солунске браће Кирила и Методија, словенских учитеља и просветитеља, свечано је и православно торжествено прослављен у храму Светог Василија Острошког Чудотворца на Вељинама у Источној Илиџи. Иначе,  свети Кирило и Методије су крсна слава Универзита у Источном Сарајеву. Ректорат Универзитета у Источном Сарајеву уприличио је ломљење славског колача и благосиљање славског кољива управо у склопу свете архијерејске литургије.

Свету архијерејску литургију служио је Високопреосвећени митрополит дабробосански Господин Хризостом уз саслужење протојереја-ставрофора: проф. др. Владислава Топаловића, Чеде Ђуреиновића, Ранка Билинца, Миломира Ковача, протојереја Младена Микавице, протонамјесника Младена Дробњака и ђакона Будимира Гардовића. На светој архијерејској литургији пјевао је квинтет Музичке академије из Источног Сарајева – одсјека за црквену музику.

На крају свете архијерејске литургије Високопреосвећени Господин Митрополит Хризостом  са ректором Универзитета проф. др. Миланом Кулићем преломио је славски колач и благословио славско кољиво. Ректору, проректорима, професорима и студентима Високопреосвећени је честитао Крсну славу и пожелио им божији благослов, много успјеха у животу и раду.

У бесједи о светој браћи Кирилу и Методију Високопреосвећени је између осталог истакао: ''……….Они неустраживо отидоше у Великоморавску регију да проповједају васкрслог Христа Господа и Његову свету науку. Претходно се они припремаху за велико просвјетитељско дјело међу сападним и источним Словенима, данашње подручје Словачке и Чешке, смјештеним између њима негостољубивих франачких и германских племена и народа. Зато су, прво, саставили прво словенско писмо глагољицу, а потом и мало лакшу ћирилицу, како би ми словенски народи  могли и глаголати и писати. Из њиховог просвјетитељског сијања сјемена словесности изникла је и богати род родила славна пансловенска култура и књижевност, међу којима се посебно истиче руска књижњвност. Уз њихов просвјетитељск рад одвијала се и евангелизација словенских народа и њихова христијанизација………''

Љетописац РаНиКо 

Извор: mitropolijadabrobosanska