Изградња храма

Тридесетих година двадесетог вијека било је више покушаја да се приступи изградњи храма, али није било договора о локацији гдје ће се исти изградити (Касиндо или Которац – локација Бијело поље). Када је изабрана локација на Бијелом пољу, већина је била за то да се прво гради парохијски дом, а потом храм. То се показало као лош избор, али не само због тога што храм лакше гради парохијско дом но обрнуто. Парохијски дом је изграђен а почетак Другог свјетског рата је одгодио изградњу храма. Држава је национализовала парохијски дом и земљиште на којем је била планирана изградња парохијског дома. Комунистичка власт је ометала изградњу храма све до пред крај двадесетог вијека. Дозвола за изградњу храма добијена је тек 1990. године, пред прве вишестраначке изборе у тадашњој држави. Градња храм почела је крајем октобра 1990. године на земљишту које је поклонио Вукан Шеховац из Добриње. Градња храма текла је убрзаним темпом. До почетка ратних дешавања храм је био озидан и скоро у потпуности покривен бакром. За вријеме ратних дејстава храм је претрпио знатна оштећења. Звоник је погођен са два пројектила из бестрзајног топа, а бакарни лим је у континуитету трпио оштећења од муниције разних калибара. Прво богослужење у овом храму служено је 02. марта 1996. године (Теодорова субота).

У љето 1997. године завршени су радови на унутрашњем уређењу храма, а наредне - 1998. завршена је фасада храма. Те године су уговорени послови на изради иконостаса и осталог инвентара за храм. Иконостас од храстовине у дуборезу израдио је Мирослав Трбусић из Крагујевца, 1998. године. Иконе на иконостасу израђене су у ман. Светог Стефана (метох ман. Св. Прохора Пчињског).

Вишегодишње закишњавање зидова и симсова храма учинило је да буде убрзано пропадање постављене фасаде, па се 2015. године приступило обнови исте. Том приликом је извршена замјена оштећеног лима на симсовима, а старо звоно је замјењено са три нова. Недостатак финансијских средстава условио је да радови на постављању нове фасаде теку у фазама и трајају двије године. Тако је до краја 2016. год. завршена половина храма (звоник и зидови до апсида), а 2017. купола и олтар.

Половином октобра 2019. год. почели су радови на постављању инсталације за загријавање храма Светог Василија Острошког у Добрињи. Послије постављања инсталације и естриха, завршени су молерски радови (осим на дијелу везаном за куполу). Завршна фаза радова је постављање новог патоса. Ови радови својим завршетком означавају крај активности на изградњи храма.

Наредних година слиједи израда живописа (фреске). У току су преговори са екипом умјетника и њиховим ангажовањем у другој половини 2020. године.

Захваљујемо представницима локалне заједнице, привредницима и вјерницима који помажу и чине овај храм љепшим, а боравак у истом пријатнијим.

Старјешине Храма – Свештеници

1996 – 2000	Милорад Вујић
2000 – 2013	Миломир Ковач
2014	Ранко Билинац
2014 – 2015	Јадран Даниловић
2015 – 2016	Миливоје Старовлах
2016 – 2018	Данило Дангубић
2018 - ...	Милорад Вујић